Deca najviše gube u ratu

I u ratu ima dovoljna mesta za ljubav. Ideja da se ona pronađe na Kosovu nije česta?

Ona je moj izbor, zapravo moj diplomski film, kroz tu tematiku vezanu za NATO bombardovanje. Tokom tog istraživanje bilo je toliko lepih, ružnih i tužnih priča, da je jednostavno morao da nastane dugometražni film. Ljubavna priča je onda kad sedneš i počneš da pišeš scenario, sama je po sebi došla, nastala, odrasla i paralelna i dečja u isto vreme.

Traumatičan trag rata, posebno na deci ostavlja i činjenica da ostaju bez jednog ili oba roditelja. Danilo i Vlada ostaju bez oca, a Danica bez muža?

Mislim da su deca inače u takvim situacijama, ona koji najviše pate, i koji su najnedužniji u svemu tome, tako da je meni isto jako važno bilo u filmu da govorim o toj deci. Pokazati decu kako se oni snalaze u ekstremnim situacijama, toliko je te dece koja, da li sad na Kosovu, ili u bilo kom gradu da se nalaze, moraju da se snađu pre svega psihički.

Ako bi ste snimali drugi deo „Najlepše zemlje“ gde bi se našli vaši junaci, Danica, njena nova ljubav i deca ?

U svakom slučaju ne mislim više da snimam nešto što se tiče rata, pa bi ih verovatno odvela u Pariz i pokazala šta se sa njima dalje dešava i kako su završili.

Vaša najlepša zemlja?

Ja sam rođena u Nemačkoj, tamo gde se nalazim tamo mi je najlepše, puno putujem svuda se nalazim, nemam taj osećaj da pripadam ovde ili tamo. Gde se nalazim tamo mi je u tom trenutku najlepše.

Šta nećete zaboraviti a pratilo je realizacije ovog projekta?

Evo ovako iz prve: mislilm da su to deca. Ova deca koja su glumila to je nešto što je neverovatno. Oni su ušli u taj film kao da su ušli u jedan život, postao je to i njihov život u tom trenutku. Deca su kasnije plakala kada su se rastajali, plakali su za svojom filmskom majkom. Zrinku Cvitešić nisu pustili za Zagreb kad je odlazila. To je nešto najtoplije što sam doživela toliko jedna velika ljubav koja se rodila prema ljudima koje ste tek upoznali.

Kako je Nemačka kritika i publika prihvatila „Najlepšu zemlju..“?

Jako dobro. Film je dobio nagradu za mir najboljeg mladog reditelja, Bavarsku nagradu za mladog reditelja, dok je za glavnog reditelja za "Ljubav" dobio Haneke. Već dve velike i jako priznate nagrade, što je mene lično jako iznenadilo. Niti je film na nemačkom, niti ima nemačkih glumaca, titlovan je, a radi se o Srbiji...Ali očigledno da ih je na neki način pogodio i dirnuo i to veoma duboko.

Imate i glumačkog iskustva. Da li ste sebe ipak pronašli iza kamere?

Ja sam završila glumu, ali sam se sakrila iza kamere jer mi je bolji ugođaj. Zato i volim da radim sa glumcima, jer znam da nije lako biti u njihovoj koži, jer stvarno je tako.

Una Čolić