Đenka po drugi put među Srbima

Ko je zapravo Albert Majer?

Albert Majer je jedan od mnogih ljudi koji su morali da napuste svoju zemlju da bi mogli da za početak, prežive a zatim da razviju svoje potencijale, pritom ne mislim samo na kreativne potencijale već na opšte. Tužno je kada neko mora da napusti svoju zemlju da bi mogao da ih razvije a on nije jedini. Takvih je mnogo.

Čovek koji nam je doneo četiri Oskara time što je konstruisao kameru Panavižn Panafleks?

U Holivudu kad idete Holivud bulevarom, celom svojom površinom ima razne zvezde, među njima Merlin Monro, Arnold Švarceneger, Džuliju Roberts, ali i Vilmoša Zigmonda, Haskela Vekslera i neke druge slavne snimatelje. Holivud je jedna industrija koja počiva na znanju i na radu ozbiljnih profesionalaca. U sklopu te predstave koja se zove, dodela godišnje nagrade Akademije za filmsku umetnost i nauku, postoji i kategorija za najbolja tehnička odstignuća. Oni koji su postigli najveća tehnička dostignuća u prethodnoj godini, četiri „komada“ je do sada gospodin Majer zaradio.

Poznajete dobro domaći film. Po Vama najbolji jugoslovenski ili srpski film?

Ima puno fenomenalnih filmova koji su napravljeni na osnovu velike želje, potrebe i entuzijazma. Niza talentovanih ljudi koji su uprkos veoma lošem okruženju, nepovoljnim okolnostima, velikim finansijskim teškoćama to uspeli. Film je jedan rizičan posao. Recimo u Holivudu između 65 i 75 procenata proizvedenih filmova ne vrate novac. Očekivati da svaki od naših filmova zarađuje je nerealno. Hvala Bogu ljudi vole da gledaju domaći film, iako je bioskopska mreža pre dvadesetak godina upropašćena i proćerdana tako da mi nemamo gde da prikazujemo naše filmove, nego kao u doba Đenke, u putujućim bioskopima. Dakle ljudi vole da gledaju filmove na svom jeziku, s druge strane film ima kulturnu funkciju. Pretpostavljam da niko ne očekuje od nečega što treba da ima kulturnu misiju da zarađuje novac.

Nažalost nije takva situacija...

To je legitimno kada postoji tržište, mi smo jedan mali narod, u siromašnoj zemlji sa upropašćenom infrastukturom. Da smo mi narod koji govori engleski jezik, s uspešnom ekonomijom onda bi mogli da pirčamo o tome da i naša kultura može biti dominantna. Mi moramo da se brinemo za opstanak naše kulture, da omogućimo da ljudi gledaju filmove na svom maternjem jeziku...

Vi ste, možda pre svega, snimatelj- najbolji među Vama?

Postoji čitava plejada izvandrenih snimatelja. Mada bi čovek očekivao da smo mi tehnološki zaostali u odnosu na ceo svet to na svu sreću nije tačno. Svojim znanjem, radom i entuzijazmom, daleko prevazilazimo kapacitete naše kinematografije. Naša Srpska asocijacija snimatelja je punopravni član Evropske asocijacije.

Vi ste i predsednik Srpske asocijacije snimatelja. Čuje li vas ko? Može li se od Vašeg posla živeti u Srbiji?

Mi smo, mogu gotovo da kažem, namerno skrajnuti. Realno govoreći mi kao Asocijacija nemamo ni stalnu adresu na koju možete dobiti poštu, ni telefonski broj, nemamo novac da održavamo elementarnu funkciju koja podrazumeva odlaske dva puta godišnje na neke skupove. S druge strane mi ne možemo da ih organizujemo jer nemamo novac. Za početak treba samo malo podrške, a ne da nas ponižavaju.

Una Čolić